Šta mladi žele

Razlike ne postoje u stvarnosti, već samo u našim glavama. Stvaramo ih nečitanjem, neradom na sebi, neuloženim trudom i besciljni m lutanjem kroz život. Tako u našoj glavi nastaje dosta praznog prostora koji najčešće biva ispunjen stereotipima, ograničenošću i predrasudama. Zar nijesmo svi mi rođeni isti? Sa istim pravima i sa istim potrebama? Zar nijesmo svi mi tako različiti, a opet tako slični? Da li smo mi birali svoju boju kože, porodicu, sudbinu, religiju, invaliditet ili seksualnu orijentaciju? Da li smo? Naravno da nijesmo. U vašim glavama to nas razdvaja, a u našim srcima te razlike bi trebale da nas spajaju. Nije lako cijeli život živjeti u stidu i pod maskom. Pod maskom zahvaljujući kojoj smo svi mi prihvaćeni u društvu, a neprihvaćeni od strane sebe samih. Pod tom maskom život jeste donekle ljepši, ali je teži. Teže dišemo i u tom bolu nam prođe život. Prođe ono sve što zaista jesmo. Umjesto toga bola, mogli smo osjetiti sreću, prihvaćenost, slobodu i posebnost, ali vi ...

Krajem februara prošle godine sam učestvovala u prvom Erazmus + trening kursu dugoročnog trening programa na temu edukativnih igara i njihovom upotrebom u radu sa mladima.    Nije mi bio prvi put    da učestvujem u događaju ovakvog karaktera, jer već više od šest godina povremeno se uključujem u ovakve i slične aktivnosti. Ovaj trening ima najveći značaj od svih kojima sam prisustvovala jer sam stekla znanja o značaju edukativnih igara u radu sa mladima i vještine kreiranja istih i priliku da učestvujem u kreiranju igre koju sam prilagodila ciljnoj grupi i koristiću je u prevenciji zloupotrebe droga. Ovom prilikom bih htjela da preporučim mladima ovakve i slične događaje, a za to imam više nego dobre argumente. Na prvo mjesto bih stavila znanje engleskog jezika, koji je radni jezik, i njegovu provjeru ili unaprijeđenje, zavisno od toga koliko ga ko zna. Najbolji način provjere znanja stranog jezkavje da se ode u sredinu gdje će svi oko tebe pričati isti. Tako se ...

Mladost predlaže, starost odlaže, sredina izvršava.                                                                      Kineska poslovica [1]    Uvijek kada u poslu naiđem na prisvojni pridjev “omladinski/omladinska” a to je svakodnevno, jer se bavim omladinskom politikom na lokalnom nivou, asocira me prvenstveno na omlad. Omlad kao mladu biljku, koju ljudi sa pažnjom gaje i pomažu joj da ojača i izraste i nastavi da živi u skladu sa prirodom. Zato je i omladina, kojoj ja već ove godine moram reći zbogom jer napuštam tu starosnu grupu, presudna za pravilan razvoj svakog društva i njegov opstanak. Iz ovog razloga mi je izuzetno drago š...

"U školu ne idem odavno, ali i dan danas se štrecnem na prvi septembar."    Za mene je septembar tradicionalno mjesec vječnog vraćanja istog, kako bi rekli poklonici filosofije. To naročito kažem zbog  početka školske godine, od kojeg me dijeli više od deceniju nekih novih početaka ili krajeva, ali ovaj će biti onaj vječni.     I mislim da se svako od nas može pronaći tu. Sjećam se žaljenja koje smo kobajagi svi osjećali kada bi se približio kraj ljetnjim ludorijama i avanturama raznih vrsta, uz neizostavno kupanje na rijeci. Tada smo još mogli podnijeti hladnu vodu rijeke Lim i izboriti se sa njenim brzacima, što nas je učinilo sjajnim plivačima koji ne zvocaju da li je voda hladnija od prosjeka. Jer će naš prosjek uvijek biti Lim, u kojem ne vjerujem da ću se ikad više kupati. I gledajući u zalazeće sunce, koje kao da je sa sobom nosilo sve pozitivne i negativne vibracije ljeta, potajno smo se radovali dolasku nove školske godine.    T...

Прошао је Међународни дан младих уз пригодне манифестације и поруке званичника које су, као и увијек, биле пуне охрабрујућих и подстицајних ријечи упућених овој, рекла бих, групи која није у завидном положају. Све је то лијепо, све по протоколу, али, да ли се неко запитао: шта млади желе? Код нас, овај дио популације, који се бори са мноштвом психосоцијалних промјена у најбурнијем периоду живота, када као индивидуе покушавају да се пронађу и изграде мноштво ставова је незаштићен од стране оних који би требало да воде ову државу и највећи број њих жели да се запосли у некој од држава гдје се за посао добија плата довољна за пристојан живот. Нема те политике која је била у корист младих последњих двадесет година. Припадам оним генерацијама које нису имале опцију да се запосле у некој фабрици након средњошколског образовања и тамо имају редовну плату и све што је одликовало тадашњу државу социјалне правде. Можда је она била утопија, али не знам како бисмо требали назвати ову? Јед...